ПРАВОСЛАВЉЕ
„Пијте из ње сви, јер ово је крв моја Новога завјета која се пролива за многе ради отпуштења гријехова.“
(Мт.26.27-29)
Пост је уздржавање од јаке хране и пића за извјесно вријеме, ради обуздавања тјелесних страсти и грешних склоности, да би се човјеку ојачале духовне силе и врлине.
Пост је установио сам Бог још у рају, када је првим људима Адаму и Еви , забранио да једу од плода са дрвета познања добра и зла. Ова прва Божија заповијест људима да не једу са плода је, у ствари, заповијест о посту или уздржавању.
Циљ поста је очишћење тијела, јачање воље, уздизање душе изнад тијела и поштовање Бога и Његових светих.
У Старом завјету је пост био у великом уважавању. Тако је Мојсије прије него што је добио од Бога таблице закона на гори Синају постио четрдесет дана и четрдесет ноћи. Такође имамо још мноштво примјера поста у Старом завјету.
У Новом завјету важност поста је осветио сам Господ Исус Христос тако што је прије своје јавне проповиједи постио у пустињи четрдесет дана. Такође је својим ученицима говорио какав треба да им буде пост како не би пост злоупотријбили:
„А кад постите, не будите жалосни као лицемјери, јер они начине блиједа лица своја да их виде људи гдје посте… А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје умиј да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој, који је у тајности, и Отац твој који види тајно платиће теби јавно.“
(Мат.6.16-18)
Према учењу светих хришћанских отаца, пост доноси људима многобројна добра и од велике је користи како за тијело тако и за душу нашу. Свети Василије Велики савјетује:
„Пошто нисмо постили, избачени смо из раја. Зато да постимо да би смо поново ушли у рај.“
У православној Цркви постоје вишедневни и једнодневни постови.
Вишедневни постови су:
1. ВЕЛИКИ или ЧАСНИ ПОСТ (пости се седам недјеља за Васкрсење Христово)
2. БОЖИЋНИ ПОСТ (пости се шест недеља ради достојне припреме за празник Рођења Христовог)
3. ПЕТРОВСКИ ПОСТ (зависно од празновања Духова може трајати од двије до шест недјеља)
4. ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИ ПОСТ (траје двије недјеље- од 14. до 28. августа)
Једнодневни постови су:
1. СВАКА СРИЈЕДА и ПЕТАК (осим трапавих седмица)
2. КРСТОВДАН (уочи Богојављења 18. јануара)
3. УСЈЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА (Усјечење 11. септембар)
4. ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА (Крстовдан 27. септембра)
Трапаве седмице када се не пости сриједа и петак су:
- Седмица иза недјеље о митару и фарисеју
- Сиропусне седмице
- Свијетле седмице
- Духовске седмице
- Од Божића 7. јануара до Крстовдана 18. јануара
Поред горе наведеног поста постоји и завјетни пост. То је пост за празнике: Покров Пресвете Богородице, Свете Петке, Светог Архангела Михаила и друге. Овај пост није обавезан за све вјернике, већ само за оне који су се завјетовали да ће постити тај пост.
Поред обичног поста гдје се не једе мрсна храна пред причешће се пости строги пост тј. једе се храна без уља, такозвани пост „на води“.
