ПРАВОСЛАВЉЕ
РОЂЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА - БОЖИЋ
БАДЊИ ДАН
Бадњи дан се слави уочи Божића. Назван је тако по бадњаку. На Бадњи дан се око празничне трпезе окупљамо да прославимо: Рођење Богомладенца Христа који је на овај свијет дошао оваплотивши се у тијелу.
Бадњак је символ самога Христа и његов улазак у свијет, у наша срца и наше домове. Ложење бадњака представља топлину Христове љубави, али нас подсјећа и на дрва која су пастири донијели, како би се тек рођени Богомладенац загрејао у хладној пећини. А има још једно тумачење, а то је, да је бадњак наговјештај страдања и Крста Христовог.
Тамјан којим се кади кућа, као и дарови који се стављају у сламу, подсјећање су на дарове које су донијели мудраци са Истока и њима даровали Новорођеног Христа.
Сви обреди, било у кући или цркви, имају своју дубоку символику и одраз су трајања вјере у Живог Бога и љепоте оне јединствене ноћи када су крупне звијезде над Палестином потамниле од једне велике, нове, какву нико до тада није видјео,
„Звијезда која је обасјала новом свјетлошћу сва пророчанства Старог завјета, јер је означила пророковано рођење Спаситеља, настанак новог времена, Новог завјета и новог свијета“
Некада је на Бадњи дан домаћин прије изласка сунца, одлазио у шуму, гдје би одабрао младо храстово стабло, велико толико да га на рамену може донијети кући. Потом је навлачио рукавицу, јер се Бадњак не држи голом руком, окренуо се истоку, прекрстио, поменуо Бога, Крсну славу и сутрашњи празник, а онда сјекиром укосо засјецао дрво са источне стране и то са три ударца, а ако се дрво не пресјече више се не удара сјекиром него се уврће док се не искида. Уношење бадњака у кућу на символичан начин, представља долазак Христа и Његовог благослова у наш дом. Бадњак је доношен пред кућу, гдје је пред вратима стајао до вечери, када је свечано унешен у кућу. Бадњак је посипан пшеницом, мазан медом и стављан на огњиште, гдје је до поноћи полако горио, док не прегори и тада је настајало право славље. Када се уноси бадњак, по кући је посипана слама, а у сламу су сакривани ситни дарови. Дјеца су ишла за баком и пијукала као пилићи, тражећи по слами дарове. На Бадње вече се постављао ниски сточић, софра, око које нису биле столице, већ нарамци сламе, на којима се сједило.
Тако је то било некад. Данас је немогуће савременом човјеку, који живи у граду и станује у стамбеној згради, гдје нема шпорета или камина, да сачува старе обичаје.
По бадњак се одлази на пијацу. Уз гранчице бадњака обично је привезано мало сламе и гранчица дрена. Гранчица бадњака се прегори на свијећи. Последњих година уобичајно је да се људи окупе око цркве и тамо ложе бадњак. Вечера на Бадње вече је обавезно посна, зато што је то последњи дан Божићног поста. Прије вечере и ложења бадњака, сви укућани треба да се помоле, „молитвом Господњом“, „Богородице Дјево“ и отпјевају тропар „Рождество твоје!“, и пјесме бадњаку. Послије пјевања тропара сви једни другима честитају Бадње вече и сутрашњи празник. На трпези је велика свијећа коју пали домаћин. За Бадње вече спрема се традиционална храна: пржена риба, пребранац, кисели купус преливен уљем, сува пита са орасима, мед, ораси и компот од сувих шљива и јабука. Деда или отац, који сједи у зачељу стола, прије вечере прекрсти трпезу орасима и онда по три ораха унакрст баца на све четири стране. Ова радња је сликовит приказ Свете Тројице која влада на све четири стране свијета. Слама остаје на поду три дана, и подсјећа на сламу из јасала, на коју је Пресвета Богородица положила тек рођеног Богомладенца Христа.
БОЖИЋНО ЈЕВАНЂЕЉЕ
Баш у вријеме када је требало да се Христос роди, Марија и Јосиф, морали су путовати из Назарета у Витлејем ради пописа. Послије напорног путовања стигоше касно увече и пошто нигдје не нађоше преноћиште, склонише се у једну пећину у околини града. Од сламе и сијена направише скромну постељу и смјестише се на починак. Наједанпут, божанска свјетлост испуни пећину и Света Дјева Марија роди Господа Исуса Христа. Истовремено засја се и отвори небо над Витлејемом и хорови анђела запјеваше химну Божића:
- Слава Богу на висини, а на земљи мир и међу људима добра воља!
Анђелско пјевање и чудна свјетлост разбудише пастире у околини и они, задивљени призором, повикаше:
- Бог се роди! Христос се роди! Заиста се роди!
У божићно јутро прије свитања, звона на православним храмовима објављују долазак Божића и почетак божићног славља. На Божићну Литургију одлазе сви који могу, обучени у најсвечанију одјећу. Послије службе у цркви, они који се нису причестили примају нафору и то је прво што се узима тог дана. Сви се поздрављају божићним поздравом: „Христос се роди!“, а отпоздрављају: „Ваистину се роди!“. Овако се поздрављају вјерујући људи од Божића до Богојављња. На Божић се ујутро мјеси чесница, то је најчешће погача у коју се стави златни или сребрни новчић. Тог дана се не иде у госте, осим једног изузетка, а то је гост звани – положајник. Положајник није обичан гост, он символично представља мудраце са Истока, који су дошли да се поклоне Богомладенцу Христу. Некада је то био путник – намирник, али је данас најчешће неко од родбине. Положајник долази рано прије подне, честита празник, одлази до шпорета, џара ватру гранчицом бадњака и говори здравицу: „Колико варница, толико срећица. Колико варница, толико парица. Колико варница, толико у тору оваца, а највише здравља и весеља. Амин, Боже дај!“ У стамбеним зградама, гдје нема шпорета, пећи или камина, положајник на пламену свијеће пали листић бадњака и изговара здравицу према кући у којој је, а ако има ђака, пожели им добре оцјене. Послије положајникове здравице, сви се дају за празничну трпезу. Домаћин упали свијећу, а домаћица тамјаном оккади иконе и цијелу кућу. Потом се пјева божићни тропар и прочита „Оче наш“. За трпезом се најприје окреће чесница и прелива вином, па се ломи на онолико дјелова колико има укућана. У народу постоји вјеровање да ће онај ко у свом дијелу чеснице нађе парицу читаве године бити срећан. Када празник прође, многи се питају шта да раде са бадњаком. Бадњак, као букет храстових или церових гранчица, замјена је за велики бадњак и без обзира не величину, према њему се треба односити са поштовањем. Не може се на Бадње вече пјевати: „Бадњаче, бадњаче, ти наш мили рођаче“, а послије празника „рођака“ бацати у контејнер. Гранчице бадњака се носе у воћњак и остављају по дрвећу. Ако то није могуће, треба га изгорити у шпорету, пећи или негдје гдје може безбједно да се заложи ватра.
БОЖИЋНА ЧЕСНИЦА
МУДРАЦИ
Оне ноћи када се Христос родио у Витлејему, појави се на истоку једна чудна звијезда необичног сјаја. Три источна мудраца Мелхиор, Валтазар и Гашпар, протумаче по звијезди да се родио дуго очекивани Спаситељ свијета. Брзо се договоре и пођу за звијездом, која је ишла по небу и показивала пут. Пратећи звијезду дођу у Јерусалим и оду код јеврејског цара Ирода да се распитају гдје се родио спаситељ. Цар Ирод сазове учене људе у свој двор и они му кажу, да ће се Спаситељ родити у Витлејему. Онда Цар рече мудрацима да иду и пронађу дијете, а потом њега да извјесте да и он дође да Му се поклони. Уствари, лукави Ирод бијеше се уплашио за свој престо, па је рјешио да убије дијете. Мудраци крену за звијездом и обрадују се када се она заустави над мјестом гдје бијеше дијете. Поклоне се новорођеном Христу и дарују га златом, тамјаном и измирном. Пред повратак јави им се анђео у сну и заповједи да се не враћају цару Ироду. Они послушаше анђела и другим путем отидоше у земљу своју.
О ЊОЈ ЋЕМО НЕШТО У ДЕСЕТАК РЕДАКА
ЗАРАД ДУША НАШИХ И ДУША НАШИХ ПРЕДАКА
ЧЕСНИЦА ШТА ТО БЕШЕ МОЖДА И НЕЗНА ДЕТЕ
ХЛЕБАЦ ОД БРАШНА СОЛИ И ВОДЕ НЕНАЧЕТЕ
О НЕНАЧЕТОЈ ВОДИ У ШЕСТОМ СТИХУ ДА РЕЧЕМ
ТО ЈЕ ИЗВОР ИЛ ВОДА КОЈА БУНАРОМ ТЕЧЕ
ШТАПИЋЕМ ДРЕНА ЛЕСКЕ А РУКОМ СЕЈАЧА ОРАЧА
ПОДМЕШЕНО ЈЕ ТЕСТО ДА НАС У СВЕМУ ОЈАЧА
МОЛИТВОМ, ЖЕЉОМ, ТРУДОМ У КУЋИ НА ИМАЊУ
ОКРЕПЉЕНИ ЧЕСНИЦОМ ВЕДРИ У ПОСЛУШАЊУ.
ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ
„И када се наврши осам дана да обрежу дете, наденуше му име Исус, дато од анђела пре него што он би зачет у утроби.“
(Лк. 2, 21-22)
БОГОЈАВЉЕЊЕ
Богојављење је дан Христовог крштења. Тада је Исус Христос дошао на ријеку Јордан, гдје је Свети Јован (последњи пророк кога је Бог послао да припреми људе за Христову науку), крштавао водом свакога ко се кајао за своје гријехе.
Када је Свети Јован видјео Христа, знајући да је Он Син Божји, рекао му је: „Ти треба мене да крстиш, а зар си дошао да ја Тебе крстим?“ и још је рекао: „Ово је јагње Божје које узе на се гријехе свијета.“
Када је Христос, послије крштења, излазио из воде изнад њега су се отворила небеса, Дух Божји је у виду голуба сишао на Њега, а са неба се чуо глас:
„Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи!“
Тако је при крштењу Господа, објављена свијету Света Тајна Божанске Свете Тројице. У спомен на крштење Христово, када се јавио Бог Отац, Бог Син и Дух Свети, сва лица Свете Тројице, Црква је установила празник Богојављање.
На дан Богојављења, послије Литургије, освештава се вода коју хришћани чувају у кући цијелу годину.
ПРОПОВИЈЕД ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
У оне пак дане дође Јован Крститељ и проповједаше у пустињи Јудејској. И говораше:
- Покајте се, јер се приближило Царство небеско. Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: „Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе његове“.
А сам Јован имаше хаљину од камиље длаке и појас кожни око бедара својих, а храна му бјеше биље и дивљи мед. Тада излажаше њему у Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска. И он их крштаваше у Јордану, и исповједаху гријехе своје.
А када видје многе фарисеје и садукеје гдје долазе да их крсти, рече им:
- Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде? Родите, дакле, род достојан покајања. И не мислите и не говорите у себи: „Имамо оца Авраама“; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнути дјецу Авраамову. А већ и сјекира код корјена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца. Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће поњети; он ће вас крстити Духом Светим и огњем. Њему је лопата у руци па ће отријебити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем неугасивим.
(Мт. 3, 1-13)
КРШТЕЊЕ ИСУСОВО
Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти. А Јован му брањаше говорећи:
- Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?
А Исус одговори и рече му:
- Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду.
Тада га остави. И крстивши се Исус изађе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијег гдје силази као голуб и долази на њега. И гле, глас са небеса који говори:
„Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи“.
(Мт. 3, 13-2)
СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
А када се наврши за очишћење њихово по закону Мојсијевом, донесоше га у Јерусалим да га ставе пред господа – као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу – и да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: две грлице или два голубића.
И гле, бијеше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бијеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега. И Духом вођен дође у храм; и када унесоше родитељи Исуса да изврше на њему оно што је уобичајно по Закону, он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече:
- Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Свјетлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твога Израиља.
А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој:
- Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.
И бијеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од девојаштва свога. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму.
(Лк. 2, 22-39)
ЛАЗАРЕВА СУБОТА - ВРБИЦА
Када је пошао у Јерусалим на страдање, Господ је пролазио кроз једно мјесто близу Јерусалима које се зове Витанија. Ту је живио Његов пријатељ Лазар са сестрама Мартом и Маријом. На четири дана прије Његовог доласка, Лазар се тешко разболи и умре. Када су сестре угледале Христа, изађоше уплакане пред Њега и рекоше:
- Господе, да си Ти био овде, наш брат не би умро!
Христос их утјеши и рече да ће васкрснути Лазар. Онда нареди да отворе гроб. Када отворише, Христос се помоли Богу и узвикну:
- Лазаре, изађи!
Лазар оживи и изађе из гроба. Тада сви повјероваше у Христа, и разгласише у Јерусалиму вијест о овом чуду.
Овај догађај Црква слави у суботу уочи Цвијети. То је празник дјеце и зове се Лазарева Субота или Врбица. У цркву се ради освећења уносе младе врбове гранчице, које дјеца потом носе у свечаном опходу око храма.
УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВИЈЕТИ
Сутрадан послије Лазаревог васкрсења, Господ Исус Христос пође на магарету у Јерусалим. Када је народ чуо да Христос долази, сви крену да Га свечано дочекају и поздраве. Бацали су цвијеће и пјевали.
- Осана Сину Давидовом. Благословен који долази у име Господње.
Нарочито су се дјеца радовала. Пјевали су у знак поздрава машући палмовим гранама.
Овако свечан дочек Христа у Јерусалиму, наљутио је Јеврејске свештенике и старјешине и још више повећао њихову завист и мржњу. Одмах се састану и договоре да Христа ухвате и убију. Са овим даном почиње недјеља Христовог страдања која траје до Васкрса.
Празник када је Христос ушао у Јерусалим зове се Цвијети и празнује се сваке године у недјељу пред Васкрс.
ВАСКРСЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА - ВАСКРС
ТАЈНА ВЕЧЕРА
Господ Исус Христос је знао да ће Га старјешине Јеврејске ухватити и осудити на смрт. Желио је да заједно вечера са својим ученицима и да их припреми за овај догађај. Вечера је одржана у четвртак увече послије Цвијети и названа је Тајна Вечера.
На вечери, Господ узе хљеб и благослови га, преломи и даде апостолима говорећи:
- Узмите једите ово је тијело моје које се за вас ломи ради опроштаја гријехова.
Потом узе чашу са вином, благослови је и даде ученицима говорећи:
- Пијте од ње сви, јер ово је крв моја Новога Завјета, која се за вас излива за опроштај гријехова. Ово чините у мој спомен!
Тако је установљена Света Тајна Причешћа. Послије Тајне Вечере, Господ је отишао у Гестимански врт на молитву.
Успомену на овај велики догађај обиљежавамо на Велики Четвртак, у недјељу пред Васкрс.
ИЗДАЈНИК
Када су јеврејске старјешине доњеле одлуку да Христа ухвате и убију, тражиле су некога ко би им у томе помогао. Јер, како Христа ухватити? Бојали су се народа, који би Га бранио. Њима је требало да Га ухвате када је Он сам или са ученицима. Убрзо нађу једног Христовог ученика, Јуду Искариотског, који пристане да изда свог Учитеља за тридесет сребрника.
Јуда је био присутан на Тајној Вечери. Знајући за његову срамну издају, Христос отворено рече ученицима:
- Један од вас ће ме издати.
Ученици се изненадише и ожалостише питајући ко је тај? И Јуда се, тобоже, и правио да ништа не зна, па попут других апостола и он упита:
- Да нисам ја, Господе?
I'm a paragraph. Click here to add your own text and edit me. I’m a great place for you to tell a story and let your users know a little more about you.
Господ Христос му одговори:
- Ти сам то кажеш.
Тада у Јуду уђе ђаво и он изађе и оде старјешинама Јеврејским да им помогне да Христа што прије ухвате.
ХАПШЕЊЕ
Послије Тајне Вечере, Господ Исус Христос био је на молитви у Гестиманском врту. Једна наоружана чета војника предвођена Јудом, крете да Га ухвати. Када су стигли до мјеста гдје је Христос са апостолима био на молитви, Јуда рече војницима:
- Кога пољубим, тај је Христос. Њега хватајте!
Када Јуда хтједе да пољуби Христа, Господ му рече:
- Јудо, зар пољупцем издајеш Учитеља?
Када војници пођоше да Христа ухвате и свежу, апостол Петар извади нож и одсјече ухо једном војнику. Господ узе ухо и врати на своје мјесто и оно одмах зарасте. Онда рече Петру:
- Врати нож свој у корице. Јер сви који се маше ножа, од ножа ће и погинути.
Војници ухватише Христа, свезаше Га и поведоше јеврејским старјешинама на суд, а ученици Христови вдјевши све ово, уплашише се и разбјежаше се.
КРСТ
Војници послије хапшења стражарно спроведу Христа и предају Га јеврејским старјешинама. Било је то у ноћи између Великог Четвртка и Великог Петка. То је била најстрашнија ноћ у историји свијета. Јеврејске старјешине и римски војници мучили су Христа најсуровијим мукама. За бројна добра дјела која је чинио људима, стигле су најсвирепије муке и патње.
Међутим, душевна страдања Христова била су много тежа и већа. Издао Га је Његов ученик за тридесет сребрника. Те ноћи, апостол Петар, три пута Га се одрекао. Сви Његови ученици и пријатељи оставили су Га и у страху се разбјежали. Само је Његова Мајка, Пресвета Богородица са Маријом Магдалином и неколико жена, провела бесану ноћ у Његовој близини.
Док је мучен и понижаван, прављен је тешки дрвени крст који ће сутрадан, на Велики Петак, поњети на Голготу.
Крст је постао симбол страдања и мука.
РАСПЕЋЕ
Старјешине јеврејске нису могли наћи кривицу да Христа осуде на смрт. Најзад су нашли лажне свједоке и помоћу њих доњеле смртну пресуду. Међутим, ту пресуду морао је потврдити и римски царски намјесник у Јерусалиму, Понтије Пилат.
Под притиском народа, Пилат је попустио и потврдио смртну пресуду. Господ је разапет на Голготи између два разбојника.
Распет на крсту је трпио тешке муке, али ни у тим мукама није престао да брине о својој мајци. Поручио је своме ученику апостолу Јовану да се стара о Пресветој Богородици. У најтежим мукама, обратио се молитвом своме Небеском Оцу за своје мучитеље:
- Оче, опрости им, јер не знају шта раде!
Када је Господ издахнуо на крсту, земљом је завладала тама. Камење је прскало и земља се тресла. Затим се Господа скинули са крста и сахранили.
Све ово се догодило на Велики Петак.
ИШЧЕКИВАЊЕ
Господ Исус Христос дошао је на овај свијет да буде Спаситељ свих људи од Адама и Еве до краја времена. Својим савременицима и будућим поколењима оставио је своје учење и свој живот као примјер за угледање и као средство спасења. Но, требало је спасити и оне бројне генерације људи који су живјели прије његовог доласка.
У суботу, док је Његово тијело почивало у гробу, Он је као Бог боравио са нашим прародитељима у Аду и старозавјетне праведнике повео са собом у Рај.
Градом Јерусалимом владала је гробна тишина пуна напетог ишчекивања. Нико није вјеровао да се смрћу на крсту све завршило. Чекало се ново чудо које ће својом величином и сјајем надмашити све што је Христос до тада учинио.
ВАСКРСЕЊЕ
Када је Господ скинут са крста и сахрањен, јеврејске старјешине затражише од Пилата да постави стражу код гроба. Пилат им одобри. Они не само да поставише јаку стражу, него и плочу на гробу запечатише.
Рано у недјељу, прије изласка сунца, догодило се чудо. Земља се затресе, печати на гробу попуцаше, а Анђео Божји одвали камен на гробу. Господ васкрсе из мртвих! Стражари када видјеше ово од страха попадаше. Кад дођоше себи отрчаше у град да јаве шта се догодило. Викали су из свег гласа:
- Христос је васкрсао, Христос је васкрсао!
Онда се Христос прво јави Марији Магдалини и она оде те јави апостолима да је видјела васкрслог Господа.
Вијест о васкрсењу Христовом ширила се брзином муње градом Јерусалимом. Сви су били радосни и једни друге поздрављали ријечима:
- Христос Васкрсе!
ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ - СПАСОВДАН
Четрдесет дана по васкрсењу провео је Господ Исус Христос са својим ученицима, учећи их како да проповиједају Његово Свето Јеванђеље. Говорио им је: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца, и Сина, и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповиједио.“ У четрдесети дан, Господ са Својом Мајком, Пресветом Богородицом и ученицима попе се на гору Маслинску. На врху Горе, упути их да иду у Јерусалим и да се не разилазе, док на њих не дође Дух Свети. Потом их све благослови и уздиже се на небо.
Када Господа Христа заклони облак, јавише се два анђела и рекоше ученицима: „Што стојите и гледате? Како видите Господа да се узноси на небо, тако ће он поново доћи.“
У четрдесети дан по Васкрсу, празнујемо успомену на овај догађај. Тај празник у нашем народу назива се Спасовдан.
СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ
Света Тројица, Тројичин дан, Духови или Педесетница је назив празника који се слави педесетог дана послије Васкрсења Христовог.
У Јерусалиму, на дан празника Сеница, једног од највећих јеврејских празника, све куће су биле украшене травом и цвијећем, у спомен на излазак из мисирског ропства.
Христос је прије Вазнесења рекао: „Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца, које чусте од Мене…“ и сви апостоли су се сабрали на молитву у кући украшеној травом и цвијећем. Одједном се чуо необичан шум, који је подсјећао на хујање силног вјетра. Соба у којој су били апостоли одзвањала је од те хуке. Појавила се необична свјетлост, која се у виду огњених језика спустила на апостоле.
Сви су се испунили Духом Светим и одједном су почели да говоре језицима страних народа, који никад прије тога нису ни чули.
Апостолима су се откриле божанске истине и најдубље мудрости, колико је могуће људском уму да схвати. Потпуно су им постале јасне Христове ријечи и дјела, као и смисао Христовог доласка на земљу. На апостоле, неуке и просте људе, рибаре и раднике, се спустио Дух Свети, треће лице Свете Тројице и дао им сва знања, просвјетлио им ум и испунио их божанском снагом, да могу да иду по свијету и проповједају вјеру у Христа Господа васкрслог.
Изашли су на трг, гдје је било много људи. Разговарали су са свима на њиховим језицима. Понашали су се раздрагано, па су многи мислили да су се опили, али Петар је рекао да нико од њих није окуснио никаква пића, јер је јутро, већ су те ријечи дар Духа Светога. Тада је апостол Петар почео проповиједати. Неуки рибар је, Духом Светим облагодаћен, проповиједао онако како ни најумнији ни најученији људи нису могли да говоре.
ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
Да би утврдио вјеру својих ученика уочи страдања, Господ Христос изађе на гору Тавор са апостлима Петром, Јованом и Јаковом. Наједанпут Његово лице засја као сунце, а хаљине постадоше бијеле као снијег. Ученици од страха попадаше на земљу. Тада се поред њега јавише пророци Мојсије и Илија.
Видјевши ово, апостол Петар узвикну: „Господе, добро нам је овде бити. Да начиним три кућице, једну Теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Док он то говораше, заклони их сјајан облак и чу се глас Божји: „Ово је Син Мој љубљени, Њега слушајте!“ Ученици се још више уплашише. Христос их додирну и рече: „Не бојте се!“
Ученици тада видјеше опет Господа Христа као обичног човјека. Успомену на овај догађај празнујемо на празник Преображење 19. августа.