ПРАВОСЛАВЉЕ
МОЈ ГРАД БАЊА ЛУКА
 САБОРНИ ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА |  САБОРНИ ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА |  САБОРНИ ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА |
|---|---|---|
 САБОРНИ ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА |  IMG_2237.PNG |  САБОРНИ ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА |
 ОПШТИНА ГРАДА |  БАНСКИ ДВОР |  БАНСКИ ДВОР |
 БАН СВЕТИСЛАВ ТИСА МИЛОСАВЉЕВИЋ |  ХРАМ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ |  МОШТИ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ ПЛАТОНА БАЊАЛУЧ |
 ХРАМ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ |  ВЛАДИЧАНСКИ ДВОР |  ПАЛАТА ПРЕДСЈЕДНИКА |
 ГАЛЕРИЈА |  НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ |  ХРАМ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ |
 ГОСПОДСКА УЛИЦА |  ГОСПОДСКА УЛИЦА |  БАЊА ЛУКА |
 САБОРНИ ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА |  ТВРЂАВА КАСТЕЛ |  САБОРНИ ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА |
Бања Лука је град смјештен у западном дијелу Босне и Херцеговине на обалама ријеке Врбас.
Бања Лука је други по величини град у Б и Х, а уједино и главни град Републике Српске.
Један је од најљепших градова и представља културно и привредно средиште овог дијела Босанске Крајине.
Славени су населили Балкан и подручја данашње Бањалуке у VI и VII вијеку нове ере. Бања Луку као насељено мјесто први пут,са овим именом, помиње 1494.године хрватско-угарски краљ Владислав. Њено име значи “Банова Ливада”, а потиче од ријечи “Бан” и “Лука”, што значи близу воде. Није утврђено о којем се бану и ливади ради.
1521. године турска војска под водством Гази Хусрев-бега осваја Бањалуку. Град се почео развијати 1528.године са изградњом насеља Горњи Шехер. 1533. године постала је главни град босанског санџака, а касније и босанског пашалука. Намјесник босанског пашалука био је Ферхад-паша Соколовић. Џамија Ферхадија је најважнији допринос Ферхад-паше Соколовића.
Падом Османског царства власт се мијења. Наступила је Аустро-Угарска владавина 1878. године. За вријеме Аустро-Угарске изграђен је први телеграф и отворена је прва жељезничка пруга од Бањалуке до Добриња. До 1895. године град је већ имао гимназију, болницу, фабрику духана, жењезничку везу са Бечом и Будимпештом. Град се брзо развијо и добио урбану структуру типичног градског центра Аустро-Угарске монархије, који нимало није заостајао Европским градовима тог периода.
Након Првог свјетског рата Бањалука је постала центар Врбаске бановине. У ово доба изграђени су бански двор, општина, градски музеј, банова палата или палата предсједника, учитељска школа. За вријеме Другог свјетског рата град је окупирала њемачка војска и он је ушао у састав Независне Државе Хрватске.
27. октобра 1969. године Бању Луку је погодио снажан земљотрес, у којем је велики број стамбених објеката био срушен. Послије великог земљотреса услиједила је велика реконструкција града. У Бањој Луци и дан данас на Тгу Крајине постоји сат који је престао да ради за вријеме земљотре са 1969. године.
Тврђава Кастел се налази у Бањој Луци и представља најстарији културни споменик овог прелијепог града. Саграђен је на лијевој обали ријеке Врбас. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима на којима се налазе пушкарнице и осматрачнице. На тврђави су пронађени бројни драгоцјени предмети из доба Римског царства. Године 1737. десила се најпознатија битка код тврђаве Кастел. Снажне аустријске јединице под командом генерала Хинденбургхаузена су продрле у долини Врбаса и почеле опсаду Кастела. Док је аустријска војска ударала на тврђаву с леђа њу је покорио босански везир Али-паша Хекимоглу. Аустријска војска је имала огромне губитке, а тврђава губи значај који је дотада имала ( није више турско утврђење).
Бански двор је културни центар у Бањој Луци. Изграђен је у периоду од 1931-1932.године. Када је формирана Врбаска бановина за првог бана постављен је Светислав Тиса Милосављевић. Осјећала се потреба за изградњу сједишта. Бројни архитекти и мајстори су за годину дана изградили ову прелијепу грађевину која је смјештена у данашњем центру града. Бански двор је имао сале за сједнице, салоне за пријеме, вијећницу, стан бана са апартманом за високе госте, просторије централног гријања, кухиње, санитарије, гардеробе и друге просторије. Данас се у овој установи изводе бројне културне манифестације и концерти.
СПОМЕНИК БАНУ СВЕТИСЛАВУ ТИСИ МИЛОСАВЉЕВИЋУ
Господска улица је важна и главна шеталичка улица у Бањој Луци. Некада Господском улицом су шетала само господа са одијелима, штаповима и кишобранима. У њој су биле смјештене бројне занатлијске радње. Ако ниси био угледно обучен ниси ни могао шетати Господском. Данас ова улица означава центар града и туда више нема господе бањалучке већ је становништво измјешано.
Народно позориште Републике Српске у Бањој луци основано је 2.9.1930. године као „Народно позориште Врбаске бановине“. Највећа заслуга за настанак овог позоришта припада бану Светиславу Милосављевићу. Свечана премијера у позоришту, уз говоре самог бана, одржана је 18. октобра 1930. године. Златни период позоришта је трајао све до краја шездесетих када је Бању Луку задесио земљотрес. У овом позоришту се свакодневно изводе представе Бранка Ћопића, Нушићеве комедије, понекад и опере… Такође у овом позоришту су гостовали и гостују највећи српски глумци међу којима су с Светлана Бојковић, Петар Краљ, Ђуза Стоиљковић…
25. новембра 1935. године на сједници одбора донесен је закључак да се у Бањој Луци оснује Народна библиотека. Тада је библиотека располагала са 6 хиљада књига. Омогућено је и да се књиге посуђују из Централне библиотеке у Сарајеву. Народна библиотека у Бањој Луци је највећа библиотека у Републици Српској.
Црква Свете Тројице направљена је између два свјетска рата. Свечано освећење цркве било је на Спасовдан 1939. Приликом исценираног њемачког бомбардовања 1941. године знатно је оштећен олтар цркве. Исте године усташе су храм прогласиле „ругобом града“ па су наредили Србима, Јеврејима и Ромима да га циглу по циглу у потпуности сруше. Почетком деведесетих година општина је коначно добила дозволу за обнову порушеног храма. 1993. године започета је обнова храма и те године су освештани темељи. Храм је обновљен под именом САБОРНИ ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА, јер је у међувремену изграђен храм у Бањој Луци који је добио име СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ.
Епископ бањалучки Платон рођен је у Београду 1874. године. Кратко вријеме је био администратор Охридске епархије. Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог свјетског рата. Када му је саопштено да као рођени Србин мора да напусти Србију, он на то није пристао и остао је и даље као епископ бањалучки. 5. маја 1941. усташе су Платона, заједно са протом Душаном Суботићем, одвеле изван Бање Луке и убили, а тијело бацили у ријеку Врбању. Асим Ћелић је био усташа који је убио бањалучког владику. Платоново изнакажено тијело пронађено је у селу Кумсале. 1998. године Српска православна црква је свештеномученика Платона прогласила СВЕТЦЕМ. Владичине мошти се и дан данас налазе у данашњој цркви Свете Тројице. Прослављамо га 5 маја по грегоријанском календару.
Легенда о Сафикади има неколико верзија. Бањалучка Сафикада несрећно се заљубила у окупаторског аустроугарског војника који је службовао у Бањој Луци. Родила се обострана љубав. Међутим, до Сафикаде долази вијест да је он погинуо и она на тврђави Кастел загрли топ који је означавао подне (према историјским изворима не постоји ни један топ који је означавао подне), топџија опали топом невидјевши да је она испод и разнесе је. На мјесто гдје је пала, недалеко од тврђаве Кастел, и дан данас постоји њен гроб гдје је сахрањена. Данас постоји и опера која носи њено име.
