ПРАВОСЛАВЉЕ
Са окрутном њемачком окупацијом дошла је и монструозна НДХ (Независна Држава Хрватска) Анте Павелића која се свом својом свирепошћу окренула против српског народа и Православне цркве. Завладала је општа несигурност и зла стрепња увукла се свуда. Појединачна убиства, прогони, пљачке и отимачина су увелико отпочели. Усташе су знале да треба ударити пастира да би се стадо разбјежало и без устезања кренули су на личност бањалучког Архипастира. Дрско су тражили да напусти своју Паству, епископску катедру, града и Епархију за коју се заклео и искрено волио. Своје архијерејске обавезе и заклетву стављао је испред свега, па и властитог живота којег је знао да ставља на коцку. Усташком крвнику Виктору Гутићу владика је одговорио смјело и одлучно: „Ја сам канонски и законски од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао се пред Богом, црквом и народом, да ћу водити бригу о својој духовној пастви, трајно и постојано.“ Овај одговор упућен усташком стожернику достављен је свештенству и вјерницима на подручју Епархије. Усташки план је био јасан, а занат убиства и смрт. Хтјели су поћи од самог врха, од убиства владике Платона и веома јасне поруке свим Србима и њиховој Цркви. Тако су усташки крвници ноћу између 4. и 5. маја 1941. године ухапсили болесног и изнемоглог владику Платона и заједно са протојерејем Душаном Суботићем одвезли десетак километара узводно уз ријеку Врбању и у најстрашнијим мукама уморили и бацили у набујалу ријеку. Унакажена тијела оба мученика Врбања је изнијела у Врбас и послије седамнаест дана Владика је без опијела нечујно сахрањен на бањалучком Војничком гробљу. Његове свете мошти су пренесене у Саборни храм у Бањој Луци.
СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ПЛАТОН ЕПИСКОП БАЊАЛУЧКИ
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г. ПАВЛЕ
„Када се човек роди цели свет се радује, а само он плаче. Али треба живети тако, да када се човек упокоји цели свет плаче, а само се он радује.“
„Има велике сиротиње међу нашом децом којој сем пара родитељи ништа нису могли дати.“
„Вера се не проповеда речима, већ сведочи делима.“
„Цео свет не вреди колико само једна душа, једног човека.“
„Да нема праведника сунце јарко би се угасило. Јер што би тако скупоцено кандило светлило једном зверињаку?!“
„Смиреност је прва врлина, без које су друге врлине немогуће. Зато, да стичемо смиреност.“
„Христос нам није обећао срећу, већ блаженство, срећа је ствар овога света, али она није у нашим рукама.“
„Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у којем народу и од којих родитеља.“
ЊЕГОВА СВЕТОСТ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО - КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ГОСПОДИН ИРИНЕЈ
Патријарх српски Иринеј је 45. поглавар Српске православне цркве. Рођен је 1930. године у селу Видова код Чачка. Световно име му је Мирослав Гавриловић. Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман, који га је рукоположио у чин јерођакона и јеромонаха 24. И 27. октобра 1959. године. Био је професор Призренске богословије од 1959. до 1968. године. Завршио је постдипломске студије у Атини гдје је отишао школске 1962 – 1963. године. Послије тога је постављен за управника Монашке школе у Острогу. Од 1971. до 1974. године поново је био професор и ректор богословије у Призрену. Маја 1974. године изабран је за викарног епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на засједању Светог архијерејског сабора 21. и 28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године. Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве. Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. На дан 3. октобра 2010. године устоличен је у Пећкој патријаршији.
ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП БАЊАЛУЧКИ ГОСПОДИН ЈЕФРЕМ
Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Половином 1964. године, одлази за искушеника у манастир Рачу, епархија жичка. Замонашен је у манастиру Липље, епархија бањалучка, 9. јула 1967. Исте године, уписан је у богословију у манастиру Крки коју завршава са одличним успјехом 1971. године. По завршетку богословије 1971. године, упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју завршава са одличним успјехом 1975. године, са звањем кандидата богословља за дипломски рад ”Учење Светог Василија Великог о монаштву”. Рад је оцијењен одличном оцјеном и препоручен за штампање. У чин ђакона рукоположио га је епископ бањалучки Андреј 14. јануара 1968. године, у Саборном храму у Бањој Луци. Послије завршеног четвртог разреда богословије, јерођакон Јефрем је рукоположен на Духове, 14. јуна 1970. године у чин јеромонаха, у истом храму и од истог епископа. Звањем синђела одликован је 1975. године. Одлуком Светог архијерејског синода од 2. септембра 1975. године, синђел Јефрем је постављен за суплента Богословије Св. Три Јерарха у манастиру Крки. Поред ове дужности у богословији је обављао и дужност васпитача, а потом и главног васпитача. За викарног епископа моравичког изабран је 1. јуна 1978. године. Хиротонију су обавили 17. септембра 1978. године, патријарх српски Герман, епископ жички Стефан и епископ далматински Николај у Саборној цркви у Београду. Послије двије године проведене у Београду као викарни епископ, изабран је 19. маја 1980. године, за епископа бањалучког. Устоличење епископа Јефрема обављено је у Бањој Луци у Саборном храму Свете Тројице 1. јуна 1980. године, од стране епископа сремског Андреја као изасланика Светог архијерејског синода, а у присуству митрополита дабробосанског Владислава и Господе епископа: далматинског Николаја, нишког Иринеја, тимочког Милутина, лепавинског Јована, зворничко-тузланског Василија и аустралијско-новозеландског Василија, те већине свештеника Бањалучке епархије и великог броја вјерника како из Бање Луке тако и ширег подручја епархије.
У ПОСЈЕТИ МАНАСТИРУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У БИЈЕЉИНИ
ХРИСТОС ВАСКРСЕ !!!
У МАНАСТИРУ МОШТАНИЦА
ПОВОДОМ НАЈВЕЋЕГ ХРИШЋАНСКОГ ПРАЗНИКА У САБОРНОМ ХРАМУ ХРИСТА СПАСИТЕЉА У БАЊАЛУЦИ СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ ЈЕ СЛУЖИО ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО ЕПИСКОП БАЊАЛУЧКИ ГОСПОДИН Г. ЈЕФРЕМ
